Dragi naši svi, ma šta bili!
Iako koristimo internet u poslovne svrhe, želimo da naš sajt bude mesto gde ćete moći dobiti mnogo korisnih saveta koji će vam olakšati život. Prenos vrednosti je naš svakodnevni zadatak. Porodica, prijatelji i poštenje su vrijednosti koje su od posebnog značaja za nas. Svima nam je u traženju ispravnog puta za nas i našu decu potrebna neka podrška, orjentacija.
Profesor Milica Novković,autor je knjige “Porodični bukvar” koji objašnjava novi koncept vaspitanja- vaspitanje bez kazne i bez nagrade. Želimo da vas usmerimo na prave vrednosti: dom i porodicu.
O knjizi najbolje govori sam autor Milica Novković
Za vaspitanje, kao umetnost odgoja deteta, sposoban je svaki roditelj, svaki čovek koji se profesionalno bavi detetom. Jer, svi mi donosimo na svet nagon za vaspitanjem, nosimo klicu vaspitačkog talenta i klicu Ljubavi prema potomstvu. Kada je vas-pitanje umetnost, onda je to istinsko “pitanje”, hranjenje deteta Ljubavlju.
Takvo “vas-pitanje” treba da donosi radost i vaspitaču i vaspitaniku, radost i lakoću življenja, uvek začinjenu Ljubavlju i Dobrotom.
Iako nam je sve dato, retko koji roditelj postaje umetnik vaspitanja. Uzrok muka svih roditelja je vekovna zabluda da dete i svo njegovo unutrašnje blago treba dresirati spolja.
Suočimo li se sa vaspitanjem kroz vekove, a posebno sa današnjim vaspitanjem, možemo ustanoviti da je sve išlo, i ide dalje, mučno i teško. Mnogo rada, mnogo truda, a rezultatima nezadovoljni: deca, roditelji, porodica i društvo.
Zašto odgajanje nije lako, zašto činimo toliko grešaka zbog kojih ispaštamo svi, zašto je u svetu sve manje kreativnih i dobrih ljudi?
Uzroci muka svih roditelja, a posebno savremenih, jesu prepreke koje ne dozvoljavaju da se razviju klice Ljubavi, Dobrote, sveukupni talenti, potencijal donet rođenjem. Uzrok je vekovna zabluda da dete i svo njegovo unutrašnje blago treba dresirati spolja (štapom ili šargarepom).
Postoji li recept za vaspitanje dece?
– Za roditelja koji nema toliko čvrstu, okoštalu autoritarnu svest, recept je već dat u prethodnom tekstu: ne dresirajte unutrašnje blago svog deteta autoritarno a ukoliko spoljašnjim pokušavate da motivišete unutrašnje, vi ste u autoritarnom vaspitanju.
Spolja svu unutrašnju lepotu krivimo jer ne znamo da štapom i šargarepom ne budimo Ljubav, kojom dete treba da obavi bilo koji posao. Naprotiv, gde je batina – tu je strah, gde je strah – Ljubav ne niče. Gde je “šargarepa” – tu je interes, gde je interes – Ljubav ne cveta.
Savremeni roditelj je rastao u tradicionalnoj porodici
Znao je za pravila, za red. Milom (lepom rečju) ili silom (batinom, verbalnom kaznom), dete je poštovalo zadato. Nije bilo lako. Bilo je patnje, mnogo toga se nije razvilo.
Klica ljubavi se nije razgranala u ogromno drvo, iako su tradicionalni roditelji koristili dva od mogućih pet spoljašnjih vaspitnih modela.
Savremeni roditelj je žrtva “plišanog” vaspitanja
koje mu je nametnuo razvijeni svet, a nekritički ga prihvatili i uporno naturaju roditelju – stručnjaci koji se bave teorijom vaspitanja. I oni su naivno poverovali da će zakonom ukinuta batina doneti lakoću vaspitanja, i da će Ljubav između deteta i roditelja poteći mlazom. Da će deca učiti, raditi, jesti, sakupljati igračke, igrati se sa bratom, sestrom, decom… s ljubavlju.
Nažalost, nagrađivanje deteta za svaki načinjen korak je umetnulo interes između deteta i rada. Savremeno, uslovljavano dete, brzo izraste u pohlepnog malog čoveka, a gde je pohlepa –nema izvorne radosti, nema Ljubavi i Dobrote. Zabranili su nam batinu, hvala Bogu, jer nam ona više ne treba.
Ljubav prema radu i životu se ne razvija ukoliko se dete tuče. Dobićete poslušnost iz straha, a poslušanje iz Ljubavi ne. Umesto klasične kazne, ponudiše modernu kaznu koja stvara gnevno dete, koje počinje da mrzi roditelja i svaki rad.
Zašto?
“Ja sam pohlepan i ne trpim da me kažnjavaš oduzimanjem baš onog čime si mislio da me nagradiš i nahraniš moju potrošačku svest”, misli savremeni mali car. “Ti si dužan da mi kupuješ sve što poželi moja pohlepa, a obaveze koje mi naturaš su mi mrske”, misli u sebi savremeno dete.
A kada ovim prepoznatljivim modelima dodate prezaštićivanje od rada (“Neka sine, mama će”) i od reda (“Mali je, naučiće da kaže – Dobar dan, da ne vređa babu, učiteljicu…”) – nepogrešivo se zna vaspitni rezultat: lenjo, nevaspitano dete vlada našim životima. Od izvornog, tu neće biti ni i, uprkos brojnim talentima koje podariste svome čedu.
Četvrti plišani nakazni model vaspitanja je verbalizam, kojim roditelj tera dete u ogromnu tugu – tražeći lepim, blagim rečima da dete ne bude pohlepno, lenjo, nevaspitano, da ne bude nasilno, jer: “To nije lepo” – zaključuje roditelj, a da mu istovremeno ne pada na pamet da ukloni “plišane” modele u vaspitanju.
Kada smo stvorili lenjo, pohlepno, gnevno, pretužno dete, kada smo zaustavili rast Ljubavi, Dobrote, stvaralaštva kao sposobnosti da dete Ljubavlju iskaže svoj unutrašnji potencijal, unutrašnju lepotu: mi – roditelji, mi – bake i deke postajemo očajni, jer nam mališani okreću leđa. Okreću se ekranu, sa kojeg virtuelna vaspitačica bljuje nasilje, seks, reklame…,zadajući poslednji udarac stvaralaštvu, samoostvarenju talenata kroz Ljubav.
Dete se pretvara u imitatora najgorih sadržaja.
Da li je moguće da vam se moj recept za lako, radosno vaspitanje čini teškim? Ukinite hrabro pet “plišanih” modela vaspitanja, i eto vas na putu Ljubavi i izovrnog vaspitanja.
Neće li to biti anarhija?
– Vi anarhiju stvarate kriveći detetu njegovu izvornu suštinu i harmoniju. Obavestite vaše dete da ulazite u izvorno, da ga nikada više nećete usloviti – ni negativno, ni pozitivno, da ćete postaviti nova, zdrava pravila, da ćete mu postaviti granice bez kazne i nagrade. Porodice se polako bude, Slovenija je prva zemlja u kojoj se širi izvorno, velikom brzinom.
Izvorno će brzo osvojiti zemlje razvijenog sveta, jer traže nešto što istinski “pali”. Srbija?
Polako se budi. Svoju priču pronosim Srbijom više od deset godina. Mislili smo da sve što dolazi sa Zapada treba progutati. Sada su se stvari uozbiljile. Porodica je u velikom problemu. Mislim da me sada mnogi slušaju, čitaju i čuju. Bez zdravog, izvornog potomstva – naši životi, naš novac, naš kapital…, gube smisao. Deca su potencijalno savršena bića, sustvaraoci, “ikone Božije”. Kada se uvere da ste vi na putu izvornog vaspitanja, polako će se vraćati svom izvoru.
Zar je teško zapamtiti da dete ne treba da jede ni terano štapom, ni umetanjem crtaća između jela i njega?
Napravite red. Ne dajte detetu celo pre podne čips, čokolade, sokove, mleko… i videćete kako će slatko da jede kada želudac počne da cvili. Biće Ljubavi i prema vama, i prema hrani kao izvoru života.
Vaš koncept Izvornog vaspitanja postoji već više od deset godina. Put koji ste izabrali, ne izgleda nimalo lak. Zašto se krenuli baš njim?
– Drugog puta nisam imala. Ako sam vaspitanje bez kazne i nagrade proveravala u školi i svom vrtiću 30 godina, i videla sjajne rezultate, o tome se ne može ćutati. Jeste put teži, ali sladak, jer pomažem roditeljima da se vrate vas-pitanju, da omoguće i sebi i detetu rast Ljubavi i uslove za izvorni odgoj, toliko potreban trećem milenijumu. Nije lako biti i ostati različit u vremenu kada svi sviraju u istu frulu.
Šta vi, u stvari, nudite? Kako je vaš koncept Izvornog vaspitanja prihvaćen kod nas i u svetu?
– Nudim promenu autoritarne, nečovečne svesti u izovrnu, čovečnu. Sve što sam iskusila, spoznala, otkrila, naučila…, vraćam čoveku, naročito detetu – kako bi im bilo lakše da prebrode zamke, prepreke, iskušenja na putu svog života, koji je lepota sam po sebi kada izvorni roditelji omoguće svojoj deci potpuno rascvetavanje Ljubavi prema radu, redu, čoveku i životu u celini.
Razvijeni svet lako i brzo prepoznaje vrednost izvornog vaspitanja – jer su sve probali…, a i deci, i roditeljima, i društvu je sve gore. Nasilje uzrasta. Pošto čuju priču o vaspitanju bez kazne i nagrade, shvate brzo besmisao borbe protiv nasilja, protiv posledica, već prihvate jedino smisleni predlog: otklonite uzroke nasilja, otklonite pet “plišanih”.
Ako neko ne može da ostane dosledan u primeni Izvornog vaspitanja, da li je on loš roditelj, hoće li sutra imati loše dete?
– Roditelje ne delim na dobre i loše. Ima mnogo životnih razloga zbog kojih neko krene u primenu vaspitanja pa odustane, na žalost svoje dece. Uvek savetujem da se ne kombinuje izvorno i autoritarno – jer dobijate “polovnjake”, koji će biti razapeti između dobra i zla, ali će na kraju ipak biti privučeni snagom zla. A roditelj će biti nesrećan, smatrajući da je uložio veliki trud, koji nije doneo uspeh.
Vaš “jednostavan” recept za vaspitanje dece?
– Prihvatite vaspitanje bez kazne i nagrade i ne plašite se različitosti.
preuzeto iz časopisa Yumama